Đorđe Balašević: “U Skupštini i danas sjede ljudi koji su mi radili o glavi početkom devedesetih”

Novosadski kantautor Đorđe Balašević kaže da su ljudi koji su mu radili o glavi devedesetih ponovo sede u skupštinskim klupama.

Balašević je u intervjuu za “Večernji list”, uoči koncerta u Ljubljani 25. maja, na Dan mladosti, govoreći o tome da se tenzije između Hrvatske i Srbie drže “onako prikladno zakuvanima”, priznao da nikad nije potpuno razumeo, a da ga danas potpuno zbunjuje, kad neki “retard svojom izjavom zasluži toliku pažnju javnosti”.

“Ponovno će ličiti na citat, ali krivi smo mi što smo ih pustili na mesta s kojih se sada oglašavaju kao zvaničnici”, kaže Balašević. “U Skupštini i danas sede ljudi koji su mi radili o glavi početkom devedesetih, ali jedna sačuvana glava nije pravo merilo prema hiljadu izgubljenih.”

“Na nedavnom novosadskom koncertu komentarisao sam bizarnu izjavu ‘sa samog vrha’ da u povodu još jednog nerešenog ubistva političara-neistomišljenika samo treba utvrditi kome je on u tom trenutku ‘više odgovarao mrtav’. U nekom normalnom društvu svako s takvim rezonom odmah bi bio smešten u neku državnu instituciju, od kojih je u nekima osoblje u plavom, a u nekima u belom, ali i jedna i druga imaju rešetke na prozorima. Kad želiš da otvoriš, na primer, fast food, dva sa dva, moraš da imaš ispunjen takozvani “higijenski minimum”. Mislim da bi uvođenje “mentalnog minimuma”, kao obaveznog pre kandidovanja na izborima, bar donekle ublažilo problem…”, ističe Balašević i dodaje da ni kod nas, a ni u Hrvatskoj, “nema neke izgledne, pametne alternative oligarhiji”.

Na pitanje hoće li mu prebaciti što drži koncert na Dan mladosti, Balašević kaže:

“Hoće li neki dežurni nesrećnik da “prebaci” zbog koncerta na nekadašnji Dan mladosti, zavisi samo od toga ima li potrebe da se tih dana u medijima zataška neki “dan gadosti”, novo potpisivanje u Briselu, ministarski gaf, pravedno-nepravedna haška presuda ili štrajk prosvetnih radnika. Ma, nisam tim likovima toliko bitan ja koliko da malo na sebe skrenu pažnju za koju su se toliko otimali. Par krezubih tako me napalo na ulici jer sviram u Puli na godišnjicu “Oluje” zgražavajući se kako me nije sramota?! Užasnuli su se kad su videli žute naslovne strane i odmah su pozvali ćerku koja je s momkom na letovanju, a koja im je potvrdila taj skandalozni koncert i još se požalila da je jedva došla do ulaznica! Njihovu ćerku, na sreću, nije bilo sramota što letuje u Istri i što stoji u redu za ulaznice, a ja sam pazio da u program slučajno ne stavim “Život je more”, razapeli bi me zbog onog “Šiba me nebo bičem oluje”! Uzgred, to uopšte nije bio taj dan, ali generacije koje su Prvi maj slavile po nedelju dana znaju da jedan dan ovamo ili onamo ništa ne znači kad su praznici u pitanju.”

Balašević kaže da je njegova priča o Danu mladosti još tragikomičnija i dodaje da je kažnjenn tako “da se poslednji slet kojem je Tito prisustvovao završi njegovom pesmom “Računajte na nas”, ali da je umesto njega izvede ljubljanska grupa Pepeu in kri”.

“Bio sam “nepodoban”, a pesma podobna, i to me je naučilo da nikad više ne napišem pesmu koja nije na istoj strani kao ja…” On je dodao i da nema utisak da se “prošlost vraća, šta više, ima utisak da i ne odlazi”.

6yka.com/visoko.ba