Naslovnica Preporuka Emil Cioran: ...

Emil Cioran: Da nije oblaka, šta bi bilo sa mnom i šta bih radio?

Neizdrživa sreća! Hiljade planeta se rastače u neograničenju svesti. Zastrašujuća sreća.

16
PODIJELI

19. februar 1958.

Neizdrživa sreća! Hiljade planeta se rastače u neograničenju svesti. Zastrašujuća sreća.
Ili osećanja jadnička. Ili osećanje boga. Drugačija nisam upoznao. Tačka i beskonačno, moje dimenzije, moji načini života.
Ako bi samo osećaj taštine bio dovoljan za kanonizaciju, kakav bih tek svetac bio! Na vrhu hijerarhije svetaca!
Temelj očaja je sumnja u sebe.
Gotov sam, na rubu sam molitve.
Pomislio sam danas, 20. februara 1958, na stupanj truljenja mojih mrtvih prijatelja i oca pa sam pomislio na sopstveno truljenje.
Samo me rad može spasiti, ali da radim – ne mogu. Moja volja je pogođena samim rođenjem. Beskonačni, avetinjski planovi, nesamerljivi s mojim sposobnostima.
Nešto u meni me pobija, oduvek me je pobijalo. Zlo nerazdvojno od krvi i duha.
Nijedna tema ne zavređuje da joj se posveti pažnja duža od nekoliko trenutaka.
Da bih se izborio s tom izvesnošću, pokušavao sam da svoje ideje pretvorim u manije; jedino sam tako mogao da ih nateram da potraju – pred očima… mog duha.
Obična fiziološka igra odvodi me u Haos. Kidanje utrobe! Eto nacrta jedne originalne teologije.
Nisam odavde; stanje unutrašnjeg izgnanika; nigde nisam kod kuće – potpuno nepripadanje svemu.
Izgubljeni raj – neprekidno prisutna opsesija.
Da nije oblaka, šta bi bilo sa mnom i šta bih radio? Najviše vremena provodim gledajući ih kako prolaze.
6yka.com/visoko.co.ba

Komentari

komentara

Visoko.co.ba pratite na ANDROID i IOS aplikacijama, kao i na društvenim mrežama FACEBOOK i TWITTER.