Mene sin zove vrag. Na hrvatskom. Zašto me ne zove đavo. Na srpskom…
Kada se SFRJ maestralno raspala, na prostorima regije naglo se povećao broj poliglota. Srbi su u svoje „si-vije“ počeli da upisuju kako od stranih jezika tečno govore hrvatski, bosanski i crnogorski, Bosanci kako tečno govore srpski, crnogorski i hrvatski, Hrvati kako tečno govore bosanski, srpski i crnogorski, dok Crnogorci ističu da tečno vladaju hrvatskim, bosanskim i srpskim jezikom. Govore ih tako dobro, ko onaj lik iz „Audicije“ esperanto – dakle, ko da su tamo rođeni.
To, međutim, ponosno ističu sve dok ne stignu pred sud. Na sudu, po svemu sudeći, naprasno zaborave sve te jezike, a ponekad im se čini da su zaboravili i svoj.
Jezički slučaj
Da sem “Audicije” i “Top lista nadrealista” živi među nama 25 godina kasnije, dokaz je jezički slučaj od pre neki dan. U Ministarstvu pravde Srbije su objasnili da je mnoštvo sudskih predmeta zastarelo ili na ivici zastarevanja zbog nedostatka tumača za bosanski jezik. Najveći broj tih predmeta je u sudovima u Novom Pazaru i Prijepolju, gde se suđenja godinama odlažu i do zastarevanja. Čak 284 sudska procesa su stopirana jer optuženi traže prevodioca sa srpskog na bosanski. Kako u Srbiji postoji samo jedan licencirani sudski tumač za bosanski, ispalo je da je jedno od najdeficitarnijih zanimanja u Srbiji zapravo – presipanje iz šupljeg prazno. Što će reći – prevođenje sa srpskog na bosanski i obratno.
Taj posao valjda izgleda ovako:
SUDIJA: Optuženi, ustanite!
SUDSKI TUMAČ ZA BOSANSKI: Optuženi, ustanite!
SUDIJA: Kako se zovete?
SUDSKI TUMAČ ZA BOSANSKI: Kako se zovete?
OPTUŽENI: Dino Dervišhalidović.
SUDSKI TUMAČ ZA BOSANSKI: Dino Dervišhalidović.
SUDIJA: Šta ste po zanimanju?
SUDSKI TUMAČ ZA BOSANSKI: Šta ste po zanimanju?
OPTUŽENI: Muzičar.
SUDSKI TUMAČ ZA BOSANSKI: Muzičar.
SUDIJA: Vi ste optuženi za pretnju vama bliskoj osobi. Prema navodima optužnice vi ste joj pretili rečima: “Ne dozvoli da provedem sam još jednu noć, ili dođi ili zovi hitnu u pomoć!”
I tako to valjda ide dok cela sudnica za “optuženim” ne počne da peva: “Ne dozvoli da provedem sam još jednu noć, ili dođi ili zovi hitnu u pomoć!”
OPTUŽENI: Ajmo svi ruke gore!
SUDSKI TUMAČ ZA BOSANSKI: Ajmo svi ruke gore!
Lingvistkinja Snježana Kordić u svojoj knjizi “Jezik i nacionalizam” navodi da se može govoriti o istom jeziku ako je međusobna razumljivost bar 70 odsto reči. Između srpskog i bosanskog razumljivost je 95 i više odsto, smatraju lingvisti, a hvala braći Turcima što međusobno razumemo i onih nerazumljivih pet odsto.
Pre nekoliko godina upoznao sam jednog sudskog tumača za hrvatski jezik. Sa predrasudom da je to takođe idealan posao – odmah iza mlaćenja prazne slame – bio sam šokiran kada mi je ona objasnila da je zapravo mnogo teže prevoditi sa srpskog na hrvatski, nego sa srpskog na engleski!
Razlog je naravno potpuno logičan – kad imate pred sobom srpski i engleski tekst, odmah vidite razliku, a kad pred sobom imate srpski i hrvatski razlika nije na prvi pogled uočljiva. Ne znate da li ćete upotrebiti dužnosnik ili funkcioner, škare ili makaze, sunđer ili spužva. I slično…
Ne samo to – u Hrvatskoj se govori u infinitivu – idem spavati, idem jesti, u Srbiji – idem da spavam, da jedem, da šetam. Razlikuje se i u tvorbi futura, biću u Srbiji i bit ću u Hrvatskoj, gde se piše odvojeno.
– Da ne govorimo o jekavici i ijekavici. Vi imate, posebno u nauci, mnogo izraza koji se razlikuju. Pravo pogotovo ima svoj karakterističan jezik koji odlikuju preciznost, potpuna ispravnost, pravna pouzdanost, jasnoća, nedvosmislenost. Recimo, pravorijek presude na hrvatskom je izreka presude na srpskom. U srpskom se kaže centralni nervni sistem, a u hrvatskom središnji živčani sustav. Pa na deklaracijama lekova piše da nešto deluje na CNS, odnosno SŽS. Ova uputstva moraju biti jasna prosečno obrazovanom građaninu. Opasno je tumačiti po sistemu “razumemo se” naročito u pravu, farmakologiji, građevini… – ispričala mi je ona tada.
Pre koju godinu u Srbiji se podigla medijska prašina kada je jedan tabloid objavio senzacionalno otkriće nekog besnog roditelja koji je u radnji kupio crtać o Dušku Dugošku i shvatio da je on sinhronizovan na hrvatski. Svako iole normalan se tada zapitao, poput Duška Dugouška: “Ej, šefe, koji ti je vrag?!”, jer je taj čovek navodno ostao zapanjen kada ga je sin, posle odgledanog crtaća, nazvao “tatek”, umesto “tata”. Ne samo to…
Dugouško Bosanac
„Mene sin zove vrag. Na hrvatskom. Zašto me ne zove đavo. Na srpskom“- mora da je pitao novinara , koji je potom valjda imao zadatak da odgleda celokupan opus Duška Dugouška, titlovan na srpski i hrvatski, i na kraju razočarano utvrdi da dotični zec, u obe varijante, koristi reč vrag. Umesto da lepo srpski kaže – đavo. O, moj bože – rekao je garantovano novinar zapanjenem otkrićem – pa Duško Dugouško je u stvari – Hrvat!
Šta će tek biti ako se pojavi neki prevod Duška Duguška na bosanski. Gde on umesto vrag ili đavo, na primer kaže: “Ej, šefe, koji ti je šejtan?!” Biće nam potrebni tumači za crtane filmove na bosanskom, a neko će se valjda setiti da je Dugouško – Bosanac!
Svega ovoga ne bi ni bilo da se pre nekog vremena između Srba, Bošnjaka i Hrvata nije desio onaj dijalog sličan čuvenom razgovoru Patka Dače i Duška Dugouška.
Dača: „Sezona zečeva!“
Duško: „Sezona pataka!“
Dača: „Sezona zečeva!“
Duško: „Sezona zečeva!“
Dača: „Sezona pataka! Pucaj!!!“
Razumemo se.
Ako želite preuzeti tekst ili dio teksta čiji je autor Visoko.co.ba, dužni ste navesti naš portal kao izvor autorskog teksta! Isto se odnosi i na fotografije i video materijale čiji je autor portal Visoko.co.ba ili materijale koji su dati portalu na korištenje.
Član 14. Kodeksa za štampu i online medije BiH: Značajna upotreba ili reprodukcija materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja prava, osim ako dozvola nije navedena u samom materijalu.