Biti u odnosu sa narcisom nije šala

Budući da je danas, nažalost, društvo često naopako i devijantno, i da po novinama čitamo o kojekakvim monstuoznim ljudskim gestima, psihičko zlostavljanje se stavlja po strani, ne baš kao nevažno, ali svakako kao manje važno. Žene su ostavljene da se same sa time bore.

Pričajući sa ženama koje su trpele psihičko zlostavljanje, na ovaj ili onaj način, i pričajući o partnerima sa kojima, odnosno, radi kojih su to trpele, desilo se to da smo u razgovoru došle do najmanjeg zajedničkog činioca tih ličnosti – uglavnom se, između ostalog ili pored ostalih poremećaja ličnosti, suviše često radio upravo o – bivanju u odnosu sa narcisom.

Narcis se, danas u svakodnevnom govoru, upotrebljava kao pojam za nekoga, tačnije za bilo koga, ko je, eto, malo iznad proseka zaljubljen u sebe i to bez stida ispoljava. Razlika koja bi trebalo da se napravi je upravo ta – neko ko sebe voli i ne stidi se da to pokaže može biti „malo narcis“, i to je legitimno, ali imati narcisistički poremećaj ličnosti je sasvim druga stvar.

ŠTA JE ZAJEDNIČKO ZA ŽRTVE KOJE OSOBA SA NARCISISTIČKIM POREMEĆAJEM LIČNOSTI BIRA?

Zajednička je, nesumljivo, jedna stvar. Narcisima treba neko ko je izuzetno tolerantan i ima jako izraženu sposobnost empatije. To su ljudi koji, možda i u višku, saosećaju sa svime i svima. To su ljudi spremni da polože žrtvu zarad ovoga ili onoga, i osećaju nužnost da „drugome pruže“. Nužno i sa određenom dozom naivnosti u sebi, najlakši su plen za osobe sa narcisističkim poremećajem.

Takođe će osobe sa niskim samopoštovanjem biti izuzetno lak plen kojim se vrlo jednostavno manipuliše. Osobe koje su sklone depresiji ili koje su ranije, možda u detinjstvu iskusile „tretman narcisa“, tople i hladne emocije od, recimo, roditelja, su osobe kojima je takav šablon funkcionisanja poznat i vide ga kao jedini moguć, neretko će se ponovo naći u odnosu sa narcisom.

Razgovarajući sa ženama koje su osvestile da trpe psihičko zlostavljanje, takođe su, naknadno, osvestile razlog u sebi zbog kojeg su ga trpele i pokušale da rade na tom delu svoje ličnosti koji ih je oslabio i doveo u poziciju žrtve. Ali – to je „najlakši“ deo posla. Šta je najteži?

Najteži deo posla je upravo osvestiti da trpite psihično zlostavljanje i priznati to sebi, pa onda ljudima oko sebe, i na posletku, ne stideti se da potražite pomoć. Danas, kada je gotovo sramota žaliti se i kada se stradanja sameravaju, veliki broj žena trpi psihičko zlostavljanje misleći da to „nije toliko strašno“. Biti žrtva bilo kakvog zlostavljanja nosi kobne posledice; psihičke, zdravstvane, koje mogu završiti i tragičnim ishodom.

KAKO ZNATI DA STE U ODNOSU SA OSOBOM KOJA IMA NARCISISTIČKI POREMEĆAJ?

Prva stvar koju izgovara svaka žrtva psihičkog zlostavljanja je sledeća: „Osećam se u tom odnosu kao da hodam po jajima.“ Što će reći, osoba koja se uplela u odnos sa narcisom će, na posletku, dovesti sebe u poziciju da gotovo pa nema slobodu govora i kretanja, i to svesno radi „da ne bi naljutila svog partnera“. Kako se u tu poziciju dospeva? Svakako ne preko noći. To je ona čuvena priča o žabi i ključaloj vodi. Ako žabu ubacite u ključalu vodu, ona će refleksno iskočiti i spasiti sebi život. Ali, ako je ubacite u mlaku vodu, gde joj je prijatno, i polako podižete temeraturu vode, žaba to neće primetiti jer će se postepeno navikavati na temperaturu – sve dok ne bude skuvana. Ista je stvar sa narcisima.

Narcisi su, gotovo neminovno, ljudi sa visim kapacitetom inteligencije – jer im je često upravo on pomogao da “opstanu“. Narcisi su i sami neretko osobe koje su trpele zlostavljanje, ali ih je njihov odbranbeni mehanizam izgradio u narcise. To su ljudi sa fragilnim egom, sa manjkom samopoštovanja i često ne tako lepim mišljenjem o sebi, koji su sve to stavili po stani i kompenzovali narcisističkim nastupom koji je, zapravo, sušta suprotnost njima samima. Oni se predstavljaju kao snažni, odvažni, zadovoljni, neretko su dobri šarmeri i vešti na rečima ali – that's about it.

Narcis će da učini sve da osvoji svoju žrtvu, jer je njegov jedini cilj da pored sebe ima nekoga ko mu se divi. I to će je osvojiti na način kakav ta žrtva nikada nije videla, oni ulažu enormno veliki napor i nastup pri vrebanju svog plena. Ali, kada im to divljenje dosadi (jer narcisu je potrebno da mu se neko iznova i iznova divi), tu počinje zlostavljanje.

Narcis se iz te idilične faze, kada mu se ukazuje ogromna količina divljenja ili ljubavi ili poštovanja, kada se zasiti, vraća u fazu kada ponovo nije zadovoljan sobom, i tada je, ni manje, ni više, ista ta žrtva kriva što se on više ne oseća dobro. Da bi nahranio svoj ego i da bi se osećao bolje, on ponižava žrtvu ne bi li sebe uvisio. Žene svesno trpe ova ponižavanja, u prvo vreme jer im nije jasno šta se dešava, a kasnije, imajući sliku o odnosu „kako je nekad bilo“, pokušavaju da „poprave stvari“ i promene zlostavljača. Ono što moraju da nauče je da se on nikada neće promeniti, sigurno ne njenim učinkom.

Narčisistički poremećaj ličnosti je moguće izlečiti psihoterapijom, ali narcisi se retko na taj korak odlučuju jer ne priznaju da je problem u njima.Za to vreme, ljudi koji su sa njima u odnosu, samo nastavljaju da poniru.

Da bi narcis što duže zadržao svoju žrtvu, obično pokuša da je udalji od njoj bližnjih osoba. Tako da, klasičan je simptom bivanja u odnosu sa narcisom da on uspe da bude u lošim odnosima sa svim vama bitnim ljudima, porodicom, prijateljima, tako da na posletku i sami/same, prekinete kontakt sa njima. Narcis se plaši od razotkrivanja.

Žrtva narcisa će ubrzo staviti i sve svoje druge stvari po strani; posao, karijeru, svoje ćelije i emocije, da bi se namirile njegove, jer od nastupa zlostavljača i njegovog raspoloženja počinje da zavisi svaki njen dan. Ako u nekoj preteranoj meri stavljate sebe i svoje potrebe po strani – znajte da ste u odnosu sa narcisom.

Nezadovoljstvo sobom, koje narcis transponuje na vas, počećete i sami da osećate. Tu počinje poređenje sa drugima, osećaj „nedovoljnosti“, osećaj da ste vi uzrok i svoje i tuđe nesreće. I tu kreću psihički problemi žrtve narcisističkog zlostavljanja.

IZAĆI IZ ODNOSA SA NARCISOM NIJE NIMALO LAKO

Narcisu nije lako da pronađe žrtvu i zbog toga, neće vas lako ispustiti. Svaki put kada žrtva oseti da ne može više da izdrži ili joj instinkt za preživljavanjem prosto kaže da mora pobeći, narcis to oseti i pada u očaj.Tada obično priredi onaj nastup s početka, onaj kada je „sve bilo u redu“ i upravo ono čemu se žrtva nada – „da će se sve vratiti na staro“. Taj nastup je, naravno, kratkotrajan i služi tome da se žrtva samo vrati u mrežu, do sledećeg pucanja, i tako u krug.

Pružanje lažne nade i visoka sposobnost manipulacije je jedan on najubojitijih oružja narcisa. Gledajući sa strane, neko bi rekao „ma, nema šanse to meni da se desi“, ali, žaba na posletku bude skuvana, a nažalost, znam i previše žena koje su bile žrtva narcisističkog psihičkog zlostavljanja i, jedva, ili nikako, iz tog odnosa izašle sa ozbiljnim psihičkim i zdravstvenim posledicama.

Kompromis nije isto što i „trpeti“, kako nas, nažalost danas ovo patrijarhalno društvo obavezuje. Ni jedna žena nije dužna da trpi. Volela bih da ovaj tekst može da pomogne onim ženama koje se nalaze u takvim odnosima, da pre svega to osveste, o onda i da se spasu, a ženama koje su sklone misionarenju i „bivanju crvenim krstom“, da to rade na nekom drugom mestu, nekome kome stvarno treba pomoć.

Narcisima treba pomoć, ali ne vaša, već stručna.

lolamagazin.com/visoko.ba