Naslovnica Preporuka Intervju Bojan Slačala...

Bojan Slačala frontmen benda ARTAN LILI: Uvek ćemo igrati za mladost, bunt, pamet, poruku i rokenrol

Artan Lili će 21. decembra imati svoj banjalučki koncert u prostoru DKC Incela, a predgrupa će im biti Shizomantra. Povodom njihovog nastupa, razgovarali smo sa frontmenom benda Bojanom Slačala.

10

Artan Lili je među najuspješnijim alter-rock bendovima s ovih prostora. Od svog nastanka 2013. godine u Beogradu, pa do danas, nizao je odlične pjesme i albume, a publika je brzo prepoznala njihov rad i zalaganje, te je bend uspio da privuče zavidan broj fanova, što je u današnje vrijeme teško, jer alter-rock muzika i nije žanr koji današnja mladež konzumira u velikim količinama. Bendu Artan Lili je, kako kažu njegovi članovi, stalo do publike i oni se bore da dođu do uha svakog čovjeka. Muzikom se bave jer vole da sviraju, a ne zbog materijalne dobiti, žive za muziku i najveće zadovoljstvo im predstavljaju putovanja, nastupi i koncerti.

Artan Lili će 21. decembra imati svoj banjalučki koncert u prostoru DKC Incela, a predgrupa će im biti Shizomantra. Povodom njihovog nastupa, razgovarali smo sa frontmenom benda Bojanom Slačala.

Mlad ste bend, ali ste za kratko vrijeme, od 2013. do danas, postigli dosta uspjeha na Ex-Yu rock sceni. Da li je za to bio presudan rad, talenat, sreća, kakva vas to magija nosi da dođete do publike?

BOJAN: Sve se to zajedno poklopilo, a to je ono što se ili desi ili ne jednoj grupi. Osetili smo trenutak i potrudili se da maksimalno iskoristimo sve što nam je dato. A publika prepoznaje iskrenost i posvećenost i uglavnom nagrađuje bend onoliko koliko on vredi. To je univerzalna zakonitost u ovom poslu i važi za sve, od grupe Potres iz Smedereva do Majkla Džeksona.

Kako bi nazvali žanr vašeg benda, da li je to post grunge, post punk…?

BOJAN: Već u samom startu, kad je izašao prvi singl Džoni, novinar tadašnjeg Popboksa Aca Pavlić je lepo definisao žanr kao noise-pop. I dalje je to negde najbolja odrednica za zvuk grupe.

Jako vodite računa i o vizuelnom identitetu benda i video spotovima. Da li je moguće graditi karijeru bez toga ili je dovoljna samo dobra usviranost?

BOJAN: Vremena se menjaju. Danas je sve važno i ništa ne sme da se zanemari. Mi, naravno, to ne shvatamo kao obaveze, već uživamo u svakom trenutku produkcije naših singlova, od audija do videa. To nam ponekad zadaje glavobolje, ali tako je to, bez muke nema nauke.

Koliko vam je u karijeri pomogla najnovija tehnologija, društvene mreže i video kanali poput YouTube-a? Da li više odmažu ili pomažu novim muzičkim generacijama?

BOJAN: To je realnost današnjice. Tako stvari trenutno funkcionišu i što je najvažnije evoluiraju. A sve zavisi od naše fleksibilnosti da prihvatimo realnost onakvom kakva jeste i prilagodimo se situaciji. Prosto, morate živeti u skladu s vremenom. Nema mesta za usrane žalopojke kako je nekad bilo bolje, ovo-ono. Tu čupricu današnja omladina ne toleriše pet posto. Oni idu dalje i ne haju ni za šta, baš kako i treba. Jer mladost ima svoje zakonitosti. Naša generacijski različita publika od sedam do sedamdeset sedam godina vrlo dobro shvata ceo fazon i hvala im na tome. Uvek ćemo igrati za mladost, bunt, pamet, poruku i rokenrol u pravom smislu te reči!

Artan Lili kao naziv benda je jako čudan i psihodeličan, koketira sa nekim medicinskim supstancama. Kako ste došli na ideju da date takvo ime bendu i koje je njegovo značenje?

BOJAN: Devojka Lili na Artanima. To nam je bila prva asocijacija kad smo videli grafit na zidu u Kumanovu (smijeh). I eto, nečiji potpis je postao prepoznatljiv naziv za bend. Ostalo su legende.

Da li ste zagovornici legalizacije lakih droga, poput marihuane?

BOJAN: Naravno. Ali pošto kod nas na globalnom nivou sve kasni jedno 10-15 godina, čekaće se još na dnevni red za ovu temu. Nažalost, mi smo uvek poslednji u svim redovima.

 

Bojan Slačala, Foto Ivana Čutura

 

Mislite li da takve supstance mogu kreativno djelovati na umjetnika, ili ga pak samo sputavaju?

BOJAN: Ljudi su različiti i nekom prija, nekom ne. Nepobitna činjenica je da su ti porivi ljudski i ovozemaljski. Alkohol nije ništa manje štetan od marihuane, ali ga hrišćanska društva, za razliku od islamskih, ne mogu zabraniti, jer je legalizovan pre dve hiljade godina na Tajnoj večeri. Sa druge strane, islamska društva imaju kulturu hašiša. Urnebesno, zar ne? Ispada da svi sukobi u svetu u svojoj osnovi imaju alkoholnu i thc bazu. Kakva žurka (smijeh).

Kako gledate na današnju rok scenu regiona?

BOJAN: Učmala priča sa neslavnim krajem. Dosadno. Krajnje nezanimljiva stvar za nove generacije.

Da li je rok na izdisaju ili će se desiti nekakvo njegovo “vaskrsenje”?

BOJAN: To je na svetskom nivou muzika prošlih vremena i generacija koje imaju preko trideset pet godina starosti. To su fakti. Ono što je nekad bio pank, to je danas trep i možeš da ga duvaš ako to ne vidiš. Pazite sad, ako je Dejvid Bouvi, a on je najbolji primer za to otkad je pop kultura prisutna, mogao ili morao da se prilagođava formama, možemo i moramo i mi. I meni je on lično najbolji u osamdesetim, kad sam ja bio mali dečak, a to je već bila sigurno treća promena u stilu koju je napravio. Dakle, svetlih primera ima. Ne treba mnogo da se to shvati. Bujrum rokeri!

Ko su vaši muzički uzori?

BOJAN: Teško pitanje. Kao da ste me pitali šta sam sve pojeo dosad u životu. E pa, kao i ta hrana, i muzika je ostavila traga na nama, što se i čuje. Naravno, trudimo se da iz tog bućkuriša isfiltriramo najbolje. Ja lično izbegavam imenovanje, jer uvek preti zamka da nekog bitnog zaboravite, a to nije lepo.

Na šta danas liči BG muzička scena? Koga bi izdvojili od novijih bendova?

BOJAN: Borba sa surovom realnošću. Previše žalbi na tuđi račun, bez želje i volje da sami nešto konkretno urade i ponude publici. Ništa vredno spomena. Trep scena dominira, u izrazu i samosvesti!

Ima li druženja među vama, da li pomažete jedni drugima i podupirete karijere kao što su to činili bendovi iz mitskih osamdesetih godina?

BOJAN: To su vam bajke za malu decu. Na primjer, malo je poznato da se tri grupe sa kultnog Paket aranžmana: Šarlo, Idoli i Orgazam, u trenutku izlaska albuma uopšte nisu mirisale međusobno, a danas se o tome pišu hvalospevi, odnosno, ono kako bi oni voleli da je bilo, ali nije. Ja sam lično uvek bio za druženje i kooperaciju sa drugim autorima, što sam i sproveo u delo u nekoliko singlova Stuttgart Online-a, radeći sa raznim prijateljima sa scene. Pokušao sam da pokažem kolegama da jedino zajedništvo može dati rezultate, ali džaba. Znam za još par usamljenih slučajeva, ali sem toga, ništa više. Danas je, međutim, featuring vrlo popularna forma saradnje, što vrlo dobro znaju treperi, a ovi naši rokeri nikako to da skapiraju. Zato što ih premalo živi od rokenrola. Zato je to.

Kako stoje stvari sa klubovima? Ima li dovoljno prostora u BG i regionu gdje bendovi poput vašeg mogu svirati?

BOJAN: Klubova i kafana nikad dosta.

Da li ste zadovoljni brojem fanova i publike, ima li u regionu dovoljno rock publike?

BOJAN: Idemo dalje, hoćemo više, stalo nam je do svakog čoveka.

Pripadate generaciji koja polako odlazi sa ovih prostora, što se ono kaže “bježe od ludila”. Na koji način zadržati mlade ljude?

BOJAN: Ličnim radom, zalaganjem i primerom. Za drugo ne garantujem. Niti mogu, niti smem.

Ko je najviše kriv zbog činjenice da mladi ljudi ovdje nemaju perspektivu?

BOJAN: Voleo bih da mogu pokazati prstom u tog nekog, ali ne mogu. Ako bih ispolitizovao frazu rekao bih pojedinac i društvo, ali budući da političke izjave u devedesetdevet odsto slučajeva ne znače ništa, logika nalaže da nema odgovora na vaše pitanje. Dakle, kupanje u besmislu.

 

 

6yka.com/visoko.co.ba

Komentari

komentara

Visoko.co.ba pratite na ANDROID i IOS aplikacijama, kao i na društvenim mrežama FACEBOOK i TWITTER.