Prvo naglašavam, a poučena upravo vlastitim iskustvom, da je higijena nešto što se menja kroz vreme i prostor. Neke stvari jesu stare i rade se dugo i svuda i pokazale su se kao efikasne u sprečavanju bolesti (na primer pranje ruku), ali postoje neke radnje koje se u jednoj kulturi podrazumevaju, dok su u drugoj teška nepoznanica ili se tumače čak kao nepoželjne. Tu konkretno mislim na pranje dupeta nakon velike nužde koju zovemo – sranje. Pranje-posle-sranja.
Odrasla sam na wc papiru. Ne doslovno. Nego, ono, serem i posle ide brisanje. Nikad mi niko nije natuknuo da dupe može, a pogovoto ne da treba – da se opere. U nekim pubertetskim godinama sam čula da ‘Muslimani peru dupe’ i to je sve što sam o toj radnji čula. Nisam o njoj razmišljala i dublje promišljala. A i kako da se perem? Nemam bide u kupatilu.
Onda sam došla u neke godine kad je brisanje dupeta počelo da mi smeta na način da sam počela da osećam da nisam dovoljno čista, jer se govno samo prešalta sa tačke A na tačku B. Tada počinjem da koristim vlažni toalet papir, ali ubrzo nakon toga shvatam da čak i s tim papirom to nije to. I tu otkrivam skroz novu dimenziju higijene – pranje dupeta posle sranja. Otkrivam vodu koja mi sapere sve što neke 24 godine nije sapirala, osim za vreme tuširanja. Preporod doživljavam. I mom oduševljenju kraja nema.
Higijena meni znači da mi je koža čista. Da mi koža diše. Da nosim pamučne stvari, pamučne gaće, da je prozračno.
Da ne pušim cigarete, da ne boravim u zadimljenom, da dok spavam mi je prozor uvek maaaalo otvoren kako bi zrak cirkulisao.
Higijena je imati čistu kosu i čisto iza ušiju i čist vrat, odrezane nokte, sanirane i čiste zube, očišćene međuzubne prostore, poseban naglasak je na tim prostorima između zuba i na čistom jeziku.
I četkici za zube koja ničim nije poklopljena, nego i ona ‘diše’.
Parfeme ne volim i ne koristim. Volim miris gela za tuširanje i/ili kremice neke za telo. Ili ulja.
U mom svemiru higijena znači da koristim menstrualnu čašicu, jer nema smrada, nema potparavanja, nema znojenja, bubuljica, žuljanja, gljivica, isušenog ulaza u vaginu koji vrišti od nelagode kad u nju ulazi suvi tampon. Uz čašicu nema nikakve nelagode.
Takođe, meni je higijena mazanje tela, s naglaskom na laktove, kolena i stopala. Stopala moraju biti čista, mekana, u pamučnim čarapama i udobnoj obući koja omogućava nozi da diše.
Ko o čemu – ja o disanju.
Higijena znači da nosim isključivo pamučne gaće, da ih menjam svaki dan, da ne koristim nikakve jednokratne dnevne uloške, kao ni gelove za tzv. intimnu njegu. Najbolja i jedina meni prihvatljiva intimna njega je pranje – vodom. Ginekologinja osobno potvrdila.
Higijena je kad se koristi kondom.
Higijena je kad se živi u čistom, ali ne čistom od hemije koja peče ZAOČI, nego u čistom koje nije zagađeno sredstvima za čišćenje sa reklama.
Higijena je ispiranje nosa sistemom ‘neti pot‘.
Često svedočim neugodnim mirisima tela oko sebe. Često ljudi smrde – na znoj, kuvanje (luk dominira), naftalin, vlagu, dim cigareta. Sada se bavim samo znojem, ostalim stvarima ne bih.
Znojenje ima svoju ulogu u organizmu i funkciju i svrhu, ali jako se bojimo znojenja, ne volimo ga, pazimo da se ne vide tragovi znoja pod pazuhom, pa ne nosimo sive majice ako se jako znojimo i sl. Ovim pitanjem se bavi jedna druga grana i nije sada tema.
Tema je da se i meni dešavalo da se usmrdim pod desnim pazuhom, iako sam bila depilirana, okupana, s nanesenim dezićem, u pamučnoj majici. Ali bila sam nervozna. Od tada više ne zameram ljudima koji smrde, jer ne znam njihov hormonski status, ne znam koje lekove piju, ne znam šta jedu, koliko su nervozni i/ili pod stresom u tom trenutku…
Zato – postoji sveto trojstvo kada je u pitanju uklanjanje pazušnog smrada, a ono glasi: pranje + pamuk + soda bikarbona. Jeftino, ne škodi, a radi posao.
Meni higijena ne znači upotrebu svega što je ‘in’, što je popularno, što se masovno koristi, što se vrti na reklamama, nikako.
U mom svetu je higijena i kad se posećuju ginekolog i stomatolog. Kad se pije puno vode. I kad si nežna prema sebi.
lolamagazin.com/visoko.ba
Ako želite preuzeti tekst ili dio teksta čiji je autor Visoko.co.ba, dužni ste navesti naš portal kao izvor autorskog teksta! Isto se odnosi i na fotografije i video materijale čiji je autor portal Visoko.co.ba ili materijale koji su dati portalu na korištenje.
Član 14. Kodeksa za štampu i online medije BiH: Značajna upotreba ili reprodukcija materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja prava, osim ako dozvola nije navedena u samom materijalu.