Naslovnica Preporuka Film Projekat „Dau...

Projekat „Dau“: Najbizarniji i najambiciozniji evropski film stiže nakon 13 godina?

41

„Dau“ – tako jednostavno, kratko i jasno ime, a tako komplikovana, duga i konfuzna priča iza njega.

Preduga i kontroverzna art priča koja obuhvata seriju igranih filmova, vizuelnih projekata i umjetničkih instalacija, iz uma ruskog režisera Ilje Hržanovskog (Ilya Khrzhanovsky), napokon bi trebalo da bude lansirana u Parizu, 24. januara. Ne na običan način, naravno, jer će to biti cjelodnevni, 24-časovni događaji, koji će se kontinuirano odvijati i ponavljati do 17. februara.

„Dau“ je započet 2006. godine kao 3 miliona dolara vrijedan arthaus film o ruskom nobelovcu, fizičaru Levu LandauuS vremenom je, međutim, stekao skoro mitski status jednog od najčudnijih i najambicioznijih poduhvata preduzetih u savremenoj evropskoj kinematografiji. Jer „Dau“ sada stiiže kao interaktivni događaj koji pokriva tri decenije sovjetske istorije, period od 1938. do 1968. godine, i koristi snimke nekoliko stotina stvarnih ljudi, nastale tokom njihovog višegodišnjeg života i rada u specijalizovanom „naučnom institutu“, stvorenom samo za potrebe ovog projekta.

Inicijalno, iza „Daua“ su stajali Hržanovski i Artem Vasiljev (Artem Vasiliev) kao producent, dok je scenario pripisan ruskom piscu Vladimiru Sorokinu. Vasiljev je naknadno digao ruke od svega, a zamisli Hržanovskog su rasle do te mjere da je snimio više od 700 časova materijala na 35-milimetarskoj filmskoj traci i čitavu ideju transformisao u interaktivno vizuelno umjetničko djelo. Većina ovog snimanja obavljena je od 2009. do 2011. godine u ukrajinskom Harkovu, gdje je izgrađen kompletan institut za istraživanja u oblasti fizike, u koji je na stotine posjetilaca dolazilo da radi i živi u ambijentu pedesetih godina prošlog vijeka. Oni su usput učestvovali u naučnim i filozofskim eksperimentima, a svaki aspekt njihovog života je bilježen kamerama.

Među učesnicima je bilo i poznatih imena, kao što su umjetnica Marina Abramović, operski režiser Piter Selars (Peter Sellars), peruanski šaman Giljermo Arevalo Valera (Guillérmo Arévalo Valera), te drugi vodeći svjetski naučnici i umjetnici.

„Željeli smo da stvorimo ambijent za život“, objasnila je producentkinja Suzan Marijan (Susanne Marian), koja je umiješana u „Dau“ od prvog dana, „a institut je uvijek, od samog početka, bio viđen kao mjesto gdje bi ljudi mogli da žive. Tamo su postojala funkcionalna kupatila i kuhinje.“

Nije nedostajalo ni kontroverzi. S jedne strane, svaki djelić života stanara bi bio sniman, a onda bi naišli dugi intervali kada se ništa nije bilježilo. Pokrenute su glasine da Hržanovski snima i neki pornografski materijal. Izvršna producentkinja Martin D’angležan-Šatijon (Martine d’Anglejan-Chatillon) je to negirala, ali ujedno i potvrdila.

„Kada ljudi žive zajedno tri godine u zatvorenom prostoru, tu bude mnogo seksa, to mogu da potvrdim, i taj seks je možda nekad snimljen“, rekla je ona, „ali su snimljene i scene osoba kako doručkuju, peru automobile, voze se ulicom, kuvaju… Ne postoji hijerarhija koja bi ocjenjivala vrijednost njihovih aktivnosti.“

Ako je snimanje bilo komplikovano, ni gledanje ne smije da bude jednostavno

U razgovoru za Screen Daily, D’angležan-Šatijon je otkrila i kako će pariska publika moći da pogleda napokon finiširani „Dau“.

U dva pozorišta na Trgu Šatele biće otvoreno sedam prostorija za projekcije. Posjetioci će ulaznice morati da kupe unaprijed, i to za 35 evra, u slučaju šestočasovne karte, ili 75 evra za cjelodnevni pristup. Neograničen ulaz tokom trajanja postavke je takođe dostupan, ali za 150 evra. Organizatori se nadaju da će u pozorišta, ukupnog kapaciteta 2.000 mjesta, privući ukupno 50.000 ljudi.

Međutim, novac neće biti jedino što će se od publike tražiti. Svaki posjetilac će morati da odgovori i na neka pitanja o sebi.

„Kreirali smo algoritam koji će generisati vaš psihometrijski profil i on će potom biti integrisan u vašu vizu (kako će se ulaznice nazivati, op.ur), objašnjava D’angležan-Šatijon, „a kada dođete na biletarnicu, pokupićete svoju vizu i povezati je sa smartfonom koji ćete dobiti, jer ćemo vam vaš oduzeti.“

Pametni telefon dobijen na ulazu sadržavaće personalizovane podatke o posjetiocima i funkcionisati istovremeno i kao vodič i kao sistem nadgledanja.

I u pozorištima će publika sresti slavne umjetnike ili njihova djela kreirana namjenski za „Dau“. Tako će Teodor Kurencis (Teodor Currentzis), umjetnički direktor Državne opere i baleta u Permu, uživo izvoditi kompozicije, u pratnji svog orkestra MusicAeternaRobert del Naja iz grupe Massive Attack razvio je interaktivnu aplikaciju koja će stvarati personalizovani saundtrek za svakog posjetioca, dok je Brajan Inou (Brian Eno) pripremio „individualizovanu akustičnu arhitekturu“. Katolički i pravoslavni sveštenici, rabini i jevrejski učenjaci, muslimansko sveštenstvo i teolozi, tibetanski budisti, predvodnici zajednice sika, filozofi, šamani, umjetnici i socijalni radnici samo su dio onih koji će se takođe učestvovati u izvedbama.

Osim muzike čuvenih autora, publika će na projekcijama čuti i poznate glasove. Naime, sinhronizacije za filmove na ruskom snimili su, između ostalih, Žerar Depardje (Gerard Depardieu), Izabel Iper (Isabelle Huppert), Izabel Ađani (Isabelle Adjani), Viljem Dafo (Willem Dafoe), Monika Beluči (Monica Bellucci) i Fani Ardan (Fanny Ardant).

Nakon Pariza, „Dau“ bi u aprilu trebalo da posjeti London, a potom Berlin, za šta će se pripremati nove sinhronizacije. Detalja o ovim planovima još uvijek nema, što je donekle i razumljivo, jer je upravo u Berlinu i trebalo da bude lansiran. No, lokalne vlasti su stavile veto na organizaciju događaja, zabrinute zbog najave da bi za njegove potrebe bili obnovljeni veliki dijelovi Berlinskog zida.

Nema još informacija ni o mogućem izvođenju u Rusiji, ali je najavljeno da je 700 snimljenih časova digitalizovano i uskoro će biti dostupno putem posebne internet platforme, nazvane Dau Digital. Producenti su objavili i da je „nekoliko serija“ izmontirano iz zabilježenog materijala.

Dakle, prikazivanje najambicioznijeg evropskog projekta moglo bi da potraje skoro koliko i njegov nastanak.

Komentari

komentara

Visoko.co.ba pratite na ANDROID i IOS aplikacijama, kao i na društvenim mrežama FACEBOOK i TWITTER.